О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


ХИЉАДУ ОСТРВА - РЕКА КОЈА СПАЈА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ХИЉАДУ ОСТРВА - РЕКА КОЈА СПАЈА


Др СИМО ЈЕЛАЧА

ХИЉАДУ ОСТРВА


Хиљаде острва представљају архипелаг од 1.864 острва који се налазе на граници између Канаде и Сједињених Држава. Протеже се око 80 километара низводно од Кингстона. Канадска острва припадају провинцији Онтарио и држави Њујорк.
Величина ових 1.864 острва креће се од преко 100 км² до мањих, појединачних становника или ненасељених стена које су једини дом за птице селице. Да би припадало једном од хиљада острва, рачунско острво мора имати површину од најмање једног квадратног стопа (0,093 м²) на земљишту изнад нивоа воде током целе године, као и услов за најмање два дрвета .
Аутопут пролази даље од Пиктона ка североистоку, пролазећи дуж Хиљаду острва, која подједнако припадају Канади и Сједињеним Државама. Државна граница пролази кроз и преко острва кроз средину воде, која повезује језеро Онтарио са Атлантским океаном. Вода тече од Великих језера, кроз језера Ери и Онтарио, још увек у облику реке Сент Лоренц до Атлантика. Овај пловни пут повезује Канаду и САД, кроз који пролазе хиљаде светских бродова, улазећи у централни део северно америчког континента.
Од ових острва, највеће острво је острво Мерисвил Вулф, а затим следе Гриндстон, Велсли, Хил Ајленд, Гренадирско острво и хиљаде мањих, ако неко зна њихов тачан број. Са моста који води са канадске шумске стране, недалеко од села Иви Леа, пролази кроз сужени део језерске воде, релативно висок, пружајући пролазницима фантастичан поглед на обе стране, а додирујући острво Брдо, а затим на острво Велсли и ући у царинску зону на страни Сједињених Држава. Поглед са тог високог моста изгледа скоро као са неба или из бајке.




На сваком острву су изграђене викендице и дворци. Власници могу да дођу у своје домове само са чамцима.
Чамцем се пролази поред замка, за који водич каже да је власница дворца своју кућу направила на свега десетак-двадесет метара од његовог замка, али није знала да плива, а није имала ни чамац. у зависности од тога када ће јој љубавник дозволити да напусти кућу.
Крајем 19. и почетком 20. века многи угледни власници су овај регион, познат као одмаралиште неколико гранд хотела, опремили за луксузан смештај, а пароброди нуде удобне излете по острвима. Власници из богате и средње класе градили су викендице, а неки су чак градили и "замкове" који су остали као интернационални локалитети.
Хиљаде острва су коридор за љубитеље природе, а Онтарио и Њујорк имају владине прописе за паркове дуж обале. Канада има бициклистичку и пешачку стазу уз воду за све оне који уживају у дружењу поред воде.
Ова река, којом је свом њеном дужином, граница ижмеђу Канаде и сједињених Држава, не раздваја државе и народе, она истински спаја ове две нације, које живе у слози и сарадњи.
.
На броду, Јули 2012






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"